Stres izazvan čekanjem

Koliko smo zapravo u stanju da adekvatno upravljamo vremenom, postižemo dobre rezultate uz minimum stresnih posledica, dok istovremeno znamo da ono neprekidno curi, a da nam je vreme novac? Nemali broj puta sigurno ste zatekli sebe preplavljeni nezdravim emocijama dok čekate u redu da platite račune, dok se nalazite u kolima u vreme najvećeg špica u saobraćaju, dok čekate da vam stigne neka bitna poruka ili poziv, dok razmišljate o svojoj poslovnoj budućnosti, dok čekate rezultate ispita od kojih vam zavise brojna egzistencijalna pitanja.

Činjenica je da živimo u eri tehnološkog i informatičkog napretka i da brojne informacije dobijamo instant uz ulaganje minimalnog ili gotovo nikakvog napora. Svakako da nam na kraće staze ovako nešto pomaže, ali šta ćemo sa gubitkom tolerancije na neizvesne situacije, možemo li privoliti univerzum i prilagoditi ga našim potrebama i ciljevima? Da li zaista dajemo sebi toliku slobodu da gospodarimo stvarima koje nisu pod našom kontrolom? Prema jednoj od definicija stresa, stres predstavlja nesklad između zahteva sredine i kapaciteta individue da na te zahteve odgovori.

Neizbežno se nameće pitanje šta se onda desilo sa našim kapacitetima, da li su oni zaista izumrli ili smo isuviše lenji da bismo ih na adekvatan način iskoristili. Istina bi mogla ležati u našem misaonom, kognitivnom aparatu koji verovatno nije dovoljno utreniran da misli i radi na samounapređujući način, odnosno na način koji je u našem najboljem interesu. Neretko se dešava da čujete kako je neko iznerviran gužvom, čekanjem, neadekvatnim tretmanom od strane druge osobe itd. Da li smo stvarno iznervirani stresnim okolnostima ili sebe uvodimo u nezdrava emocionalna stanja načinom na koji takve događaje posmatramo i doživljavamo?

Ovakav pogled na stvari datira još iz antičkog perioda i čuvene tvrdnje Epikteta da nas ne uznemiruju stvari same po sebi koliko naše viđenje tih stvari. Ukoliko biste pomenutu gužvu u saobraćaju doživeli kao nešto što ne sme da se dešava, što je nepodnošljivo i strašno, vrlo je verovatno da biste se zaglavili u vrtlogu nezdravih emocija kao što je na primer bes, stvorivši sebi nepotrebne ne samo emocionalne već i fiziološke i ponašajne stresne posledice. Zalupalo bi vam srce, počeli biste se preznojavati, pokazivali biste tendencije ka verbalnoj i fizičkoj agresiji prema drugima. S druge strane, ukoliko na isti događaj gledate kao na nešto što biste voleli da se ne dešava, ali da ne mora uvek biti onako kako biste vi voleli, kao i da jeste teže podnošljivo, ali imate dovoljno kapaciteta da se sa time suočite i podnesete ga, veće su vam šanse da se celokupna situacija završi bez stresnih posledica po vas i po druge.

Možda vam se ovo u prvi mah može učiniti nalik pasivnom trpljenju i čekanju da se nešto dobro desi, međutim ovakvo gledište uključuje mnogo više od prostog nečinjenja stvari, jer takvim gledištem ostavljate sebi mogućnost za rezervni plan kome ćete pribeći onda kada smatrate da je dobit od ovakvog gledišta veća od štete koju bi vam donela stara navika. Ukoliko ste u mogućnosti, otvorite prozor, udahnite malo vazduha, pustite muziku koja vam prija i koja vas smiruje, razmišljajte pozitivno o ishodu, pre nego donesete iskrivljene zaključke, razmislite o tome koliko ljudi kojima ste okruženi zaista ima sve neophodne i kontrolabilne uslove na drumu. Ovakvo gledište možete primeniti i na sve ostale stvari koje su u vezi sa čekanjem, a na koje ne možete da utičete. Vreme jeste novac, ali vreme je takođe i zdravlje.

Možda bismo izbalansiranim i pozitivnim uverenjima o stvarima koje čekamo povećali šanse i za dobar ishod. O tome nam nesumnjivo svedoči pojam samoispunjavajućeg proročanstva koji ukazuje na to da zahvaljujući sprezi između pozitivnih uverenja i ponašanja koja ih prate na kraju i sam ishod koji smo želeli počinje da se obistinjuje. Na nama je kako ćemo upotrebiti svoj misaoni aparat. Hoćemo li ga iskoristiti na način koji će biti samounapređujući u odnosu na naše vrednosti i ciljeve ili ćemo reagovati po automatizmu koji se na duže staze nije pokazao efikasnim. Neophodno je zapamtiti da smo mi ti koji donosimo odluku o svom ponašanju na osnovu brižljive analize događaja koji imaju stresni potencijal, pa samim tim biramo i posledice koje će po nas biti pozitivnog ili negativnog predznaka. Zašto onda ne živeti srećnije?

 

Autor: Vanja Medić, dipl. psiholog